Поезија

ПРОРОЧАНСТВО

Краљ Филип и папа за престиж,
Пресуда париског провиста се извршава.
И похлепна гомила, која постаје дивља у екстази,
Певуши, зурећи у стуб са гомилом дрва.

Све чека осуђени део,
Они толико желе поглед на муку и бол.
Одједном су се ту и тамо зачули узвици,
Гледај, они га воде!

Све су очи окренуте ка конвоју.
Он је у орденском огртачу, висок и танак,
Мајстор де Моле није нико други,
У последњу битку иде достојанствено.

Прилазећи својој Голготи као да је храм,
И уредно пресавијени огртач, као да иде у олтар.
Он каже: „Господе, хвала ти,“
Попео се до стуба и запалио се пламен.

 Закорачивши кроз ватру на нови пут,
Није више човек, али још увек жив,
Душа, која ће већ јурити ка Богу,
Кривцима је предвидео кобан крај.

Клементије Пети је лажљиви папа,
Постоји одмазда за злочине.
За четрдесет дана доћи ћеш к мени,
И твој пепео ће нестати у ватри.

Краљу Филипе, хоћеш ли доћи к нама,
Неће проћи ни година.
Нека је проклета твоја раса
Не рађајући више царева.

Кртичино пророчанство се обистинило
О чудо, четрдесет дана није прошло,
Папа је био отрован смарагдом,
Ах, његов пепео је изгорео у ватри.

Проклетство ће те стићи на време,
Филип је умро пре него што је прошла и година.
И убрзо је његова раса угашена.
Капетанских краљева више није било.

+ F. Леонид САБИНИН, KOTJ

‡

Био си обучен у вериге,
и опасан мачем.
У духовном оклопу, монах витез
Под скерлетним канџастим крстом.

У борби се борио немилосрдно,
И само при помисли на тебе,
Ваш непријатељ је унапред одустао
чувши реч Темплар!

Бранио си темеље вере,
од хорди злих Сарацена.
Учинио си га симболом победе,
град хришћана Јерусалим.

Ти који си звао да тучеш невернике
свето знамење Христово.
Сачувао си светлост Грала,
под сенком скерлетног крста.

Али то је било другачије време
Вера и част су биле у игри,
Погледајте нашу генерацију
Како да поједем слађе?

Не, хвала Богу да сам погрешио
није свима потребан само овај тренутак,
Постоји ред ратника, братство светлости,
И над њим лебди свети дух.

Нека сада нема оклопа,
не опасан мачем.
Ти витезови у духовним оклопима,
под скерлетним, канџастим крстом!!!

+ F. М.К., KTJ

‡

Огртач са крстом не пристаје свима
Јака не значи исправно
Бити Темплар значи бити витез
Витез Духа и Славе.

Чинило се да је прошло много година,
Шта су добили потомци?
Надгробни споменици и рушевине цркава
Да, оно што је остало у легендама.

Јацкуес де Молаи као да је умро,
Нема више снаге у братству,
Али негде леже заветне плоче,
Што значи да не можете одустати,

Опет се облаче огртачи, са црвеним крстом
У души носим Грал
Темплари марширају на исток
У име Христово, као давно!

+ F. М.К., KTJ

‡

Изнад бојног поља
Певао је рог
И клање
Жреб витезова

Раме уз раме
Мачеви се стежу
И Господе
Прослављајући у молитви

Као зрак сунца
Према мраку
Такав је био и ратник
на коњу,

Ужасна лавина
идемо
И Беауцеан
Циљано високо

А сада чекамо
у тами зоре
Затворено
сурови редови

У име
Бог, Вера, Светлост
челични зид
идемо на "ТИ"

‡ F. А, ЕМЦ и+ F. М.К., KTJ

Рука је била наоштрена и снажно подигнута,
Снага Крушевог меса узаврела.
И оштрим криком свет се раздвоји.
Агонија слави крваву гозбу.
Нека се Беауцеан поносно уздиже.
Овде су пале хорде неверника
Овде је и сам Архангел Михаило
Винуо се високо изнад нас
Прошли су дуги векови,
Али витезови Христови су живи!
Из дана у дан идемо у битку
Са бездушношћу, тамом и злом

‡ F. А, EMC

Над великом земљом
Некадашњи ослонац православља
смог је црн и густ
Он гуши Веру и смелост

Где је он помазани јунак
православни и суверени цар,
Онај који моћном руком
Да ли је повео Русију славним путем?

Али наше време ће поново доћи!
У редовима војника под шуштањем барјака,
Из Божије искре пламен ће избити -
Суморни тмурни сан ће се развејати!

‡ F. А, EMC

Земља минуле величине
Земља хероја и богова
Твој изглед ме растужује
Моћи неваљалих лопова
Твоје родне њиве и шуме
Обливен крвљу и трудом

Али православне светиње
Још чувају наш драги дом
Преко купола су крстови
Као штит, као балдахин барјак.

И Пречиста Дјева је изнад нас -
Ми смо Руси, и Бог је са нама!
Вратићемо нам некадашњу славу!
Бранићемо Љубав у нашим срцима!

И сатански отров,
Ми ћемо вас малтретирати. И страх ће нестати!

‡ F. А, EMC

Сунце је изашло у наручју таме,
Овде је хладно, свуда је мрак
У људским срцима је само гнев,
да претварање
И капи отрова смрзнуле су ми се у устима.

Нада је овде изгубљена
Демонија је овде већ дуго владала уточиштем.
Овде су чак и проповедници из света
Печат је већ прихваћен, на рукама и челу.

Овде је само тиха молитва
Инспирише радост
Протерује ову таму
И бели огртачи са крстом
Они бљескају
Спречавање злих духова од напада.

На самом рубу неба,
Где љубав још увек живи.
Стоје као ретке стене.
Чувајући море од олуја.

Тужна и уморна лица,
Али вера у њиховим срцима је јака
Њихов вапај је "За Господа!"
чујемо
И ми ћемо стајати поред њих кроз векове!

И ево зоре, на ивици,
Сунце сија и сенка одлази.
И витезови стоје пред чудом Божијим
Хвала ти Господе што нам је дао још један дан!

+ F. М.К., KTJ

Зар су имена првих витезова толико важна...

аутор: Кирил Ривел

„Не нама, не нама, Господе, него имену Твоме“
Мото Темпларског реда

Зар су имена првих витезова толико важна?
Почела је легенда... Не могу да се сетим земаља...
Округли сто, где су последњи и први једнаки,
Богослужење Богородице Софије...
Не служи злу мачем, да у злу не погинеш...
Да успоставим Свети град небески на земљи,
И чувај крв Цара и Месије...

Од крсташких ратова до данас
Линија оклопљених сенки
Он тјера своје бестјелесне коње
Пред мојим очараним погледом...
Заповедници и витезови су браћа крста,
Паладини чија је вера наивно чиста,
Сенешали, мајстори, приори...

Ко ће моћи да каже: зашто су умрли?
Од високе идеје до земље грешне,
Онај који се једном узалуд звао Светитељ,
Све до Гроба Светога!
Нема истине ни у романима ни у хроникама.
Негде тамо, између редова, крије се одговор...
Међутим, шта у томе има данас за слепе?

Није ли време да се угледа светлост и осврне се уназад?
Храм, за разлику од цркве, не познаје датуме.
Препуштајући се огњу и мачу за догму,
Црква је крв претворила у мастило!
"Побијте их све! Бог ће своје разликовати!"
Па, безимени хроничар је заиста у праву,
Јер Бог је љубав, а не сила!...

... Албижани су расути у пепео и прах.
Следеће - Витезови храма стоје на ломачи.
Да ли је посао Божје цркве да погађа на костима:
Ко је светији - Христос или Папа?
И да ли је за то крив апостол Петар,
Оно што се јасно види иза смрти витештва
Белзебуб шапа са канџама!

...Шта да ти кажем, Боже? Куо вадис? авај...
Јер и сам сам навикао на криве стазе...
Па какво доба – такви мудри људи...
Али све је могло да прође другачије!
Шта да кажем себи? Не суди, не суди!
Разумевање је понекад вредније од љубави...
Нека Господ подари мир и Храму и дому!

Тражи у себи оне у којима срце не спава:
Као што жива вода пробија гранит,
Тако Спаситељева крв понекад говори
Кроз векове тражећи Речи,
Шта у далеким планинама, у скривеној земљи,
Монтсегур се уздиже као неосвојиво упориште,
Замак Братства Светог Грала!